Стево Жигон

Негде крајем јануара 2005. посетила сам га у његовој кући на Сењаку; ту је настао овај интервју. Испоставиће се - последњи који је дао. Тај дан је, сећам се, био неподношљиво хладан. И већ при крају. У полумрачном холу… »

НОВИ САД - На данашњи дан 2005. године умро је српски глумац и редитељ Стево Жигон, уметничка појава изузетне снаге и угледа. Током уметничке каријере остварио је 59 позоришних улога и 57 позоришних режија. У тв драмама је… »

БЕОГРАД - Заоставштина једног од наших најзначајнијих глумачких великана Стеве Жигона мора бити део неке сталне музејске поставке, казала је театролог Ксенија Шукуљевић Марковић на скупу посвећеном драмском уметнику Стеви Жигону… »

Омаж великану српског глумишта Стеви Жигону, који би, да је жив, 8. децембра напунио 90 година. Остварио је велике улоге. Био је симбол студентских протеста 1968. године. Шта је говорио за Супермена? Због његове ледене фаце у… »

У ЈДП сутра премијерни "Хамлет", у режији Александра Поповског. Представа преиспитује ратну грозницу и параноју. ПРЕМИЈЕРА на почетку сваке сезоне је светковина, а нема веће ако је то још и Шекспир - истакао је на почетку сусрета… »

Недавно се навршила деценија од када је умро Стево Жигон, великан српског глумишта и тврдокорни левичар који није подносио Тита. Жигосан у концетрационом логору, касније је у складу са својим презименом стоички примао све ударце… »

Читајући књигу „Тако је говорио Жигон“ питамо се, помало јеретички, да ли је тај, или бар такав, Бог и сам Стево Жигон, о коме глумац Новак Билбија каже: „Бог је стварао људе, а Стево Жигон глумце!“, пише у ауторском тексту… »

У Београду је, пре равно десет година, умро Стево Жигон. Негде крајем јануара 2005. посетила сам га у његовој кући на Сењаку; ту је настао овај интервју. Испоставиће се - последњи који је дао. Тај дан је, сећам се, био… »

Ако постоји апотеоза победе глумца над овоземаљским, то је био Стево Жигон. Дан пре него што ће умрети стигло је је писмо из Удружења књижевника Србије у коме га обавештавају да је постао њихов члан. А десет година након… »