Svetlana Dragijevic

U selu Zlot, gde je danas sahranjen Dalibor Dragijević (40) koji je bio osumnjičen da je bratu Dejanu pomogao da se reši tela devojčice Danke Ilić (2) iz Bora, vlada potpuna tišina. Ispred porodične kuće Dragijevića u kojoj sada živi samo Daliborova i… »

Na seoskom groblju u Zlotu kod Bora danas je sahranjen Dalibor Dragijević, brat prvoosumnjičenog Dejana Dragijevića. u slučaju nestanka i monstruoznog ubistva devojčice Danke Ilić iz Bora. Ožalošćeni su na groblje došli sa 12 vozila, zajedno sa majkom… »

U selu Zlot danas će biti sahranjen Dalibor Dragijević, saučesnik u ubistvu dvogodišnje Danke Ilić. Pogrebno vozilo sa telom Dalibora Dragijevića upravo je prevezeno pored porodične kuće Dejana Dragijevića. Kada je povorka krenula put Novog zlotskog… »

Daliborovi brat i otac ne prisustvuju sahrani jer im to nije odobrio Viši sud u Zaječaru. Dalibora Dragijevića (40) sahranjuju na groblju u selu Zlot, a njegova majka Svetlana kleči pored sanduka i pali sinu sveću. Daliborovi brat i otac ne prisustvuju… »

Dalibor Dragijević koji je uhapšen jer je pomogao bratu Dejanu i Srđanu Jankoviću da se reše tela dvogodišnje Danke Ilić (2) iz Bora, biće danas sahranjen na Novom groblju u Zlotu. Sahrana je zakazana za 14 časova kada će telo Dalibora Dragijevića biti… »

Dalibor je, zajedno sa ocem, uhapšen zbog sumnje da je pomogao bratu da sa deponije u okolini Banjskog Polja premesti telo devojčice na, za sada, nepoznatu lokaciju na teritoriji Bora. Dalibor Dragijević (40), koji je umro od infarkta u policiji nakon… »

Majka Svetlana Dragijević sama sprema sahranu sina sama, s obzirom na to da joj je drugi sin Dejan u zatvoru, kao i suprug Radoslav zato što je, kako se sumnja, pomagao sinu da pomeri telo nesrećne devojčice Danke Ilić koja je nemilosrdno ubijena 26… »

Srđan Janković (50) i Dejan Dragijević (50) osumnjičeni su za ubistvo dvogodišnje devojčice Danke Ilić iz Bora, a čitava Dejanova porodica je nakon njegovog priznanja u tužilaštvu pod lupom istražnih organa! Advokat Dejanovog oca Radoslava, Nebojša… »