Ведрана Рудан

Књижевница Ведрана Рудан суочава се са тешком болешћу -карциномом, о чему је својевремено и обавестила јавност. Она истиче да јој у овом тренутку највише недостаје подршка најмилијих, те да је син није обишао већ четири месеца… »

Син Ведране Рудан у најтежим тренуцима није био ту за њу, књижевница све открила. Хрватска списатељица Ведрана Рудан недавно је открила да бије битку од опаке болести. Књижевница је саопштила да се више неће бавити писањем… »

: Ведрана Рудан се већ месецима се бори са раком, а у новој колумни открива шта јој се све мота по глави. У својој најновијој колумни „Полицајци у мојој глави“, Ведрана Рудан је поделила са јавношћу своју унутрашњу борбу са… »

Ирина је рекла списатељици да је прочитала њен роман због чега је Ведрана остала без текста. Ведрана Рудан позната је по бритком језику, а њено гостовање у емисији коју је водила Ирина Вукотић се и даље препричава. На самом… »

Ведрана Рудан се већ неколико месеци бори са раком и свакодневно мисли о смрти, а сада су је додатно растужили и најутили њени најближи, син и мајка. Спистаљељица Ведрана Рудан све време јавно говори о најтежем периоду у… »

Ведрана Рудан, која је недавно поделила детаље борбе за здравље, у свом најновијем блогу расписала се о раку с којим се бори и препричала разговор с психологом. Хрватска књижевница Ведрана Рудан, недавно је открила да има рак… »

Списатељица Ведрана Рудан позната је по бритком језику, а њене речи увек погађају право у центар. Сада се нашла лице у лице са опаким противником, али и на њега иде храбро. Она је недавно открила да има рак. Сада са својим… »

Ведрана је открила како се осећа током лечења, али и какве јој мисли пролазе кроз главу. Иако је открила да се, због узнапредовале болести, више неће бавити псиањем, Ведрана Рудан је на свом блогу објавила нови текст. Ведрана… »

Књижевница Ведрана Рудан, недавно је открила да има рак и поручила да више неће да пише већ јој је план да се посвети лечењу. Ипак, љубав према писању је била јача те у својим блоговима пише о томе како се осећа током… »