Врба

На њима и Срби ломе језик, а камоли странци. Брзалице су део српске традиције, као и друге умотворине (загонетке, бројалице, пословице). Највише их воле клинци, јер готово увек изазивају смех. Одличне су за вежбање правилног… »

На наша питања ко сече врбе, по чијем налогу се обавља тај посао и да ли ће се сеча наставити, у Градској управи нам је речено да се обратимо предузећу „Србијаводе“, те да ћемо од њих добити одговоре. Сеча врба на кеју реке… »

Сеча врба на кеју реке Рашке у Новом Пазару изазвала је велико незадовољство и негодовање грађана на друштвеним мрежама. Представник Грађанске иницијативе „За здрав Нови Пазар“ Емир Мурселовић рекао је радију Сто плус да је… »

Представник Грађанске иницијативе „За здрав Нови Пазар“ Емир Мурселовић рекао је радију Сто плус да је негативна реакција грађана потпуно очекивана јер су посечене врбе биле главни симбол тог дела града. „Иницијатива је позвала… »

На сметлиштима у Београду и Новом Саду засађено је око 660 једногодишњих садница које ће обновити тло, а потом служити и као енергент. У комплексу Центра за управљање отпадом у Винчи на старој депонији која је затворена 2021… »

Нови Сад – Радници ЈКП „Градско зеленило“ посадили су 28 нових стабала и 410 ружа. У Дунавском парку посађена су три кедра, један багрем и једна жалосна врба, у Темеринској улици четири липе, а у Раваничкој три, док су код… »

На четири локације у Новом Саду радници ЈКП „Градско зеленило” посадили су 28 нових стабала, а у центру града 410 ружа. У Дунавском парку прошле седмице засађено је девет црних борова, а крајем фебруара посађени су један храст… »

Мештани села Мирошевце код Лесковца жале се да је група људи пре недељу дана исекла велику количину топола, врба и јова, дрвеће које расте поред река и да су мештани огорчени, али случај нису пријавили полицији, осим што су… »

НОВИ САД - На четири локације у Новом Саду радници "Зеленила" посадили су 28 нових стабала. У Дунавском парку посађена су три кедра, један багрем и једна жалосна врба. Прошле седмице засађено је девет црних борова, а крајем… »