Povezane vesti

Delegacije iz političkog, kulturnog i diplomatskog života u Bosni i Hercegovini položile su cvijeće na spomen-obilježje 5. februara, povodom 30 godina od masakra na sarajevskoj pijaci Markale kada je ubijeno 68 i ranjeno 144 ljudi. Minobacačka granata je… »

Dana 5. februara 1994. granata ispaljena s Mrkovića ubila je 68 građana Sarajeva, dok je 142 teže ili lakše ranjeno. Intoniranjem himne Bosne i Hercegovine, polaganjem cvijeća, molitvom i minutom šutnje obilježen je Dan sjećanja na sve ubijene i ranjene… »

Trideseta je godišnjica masakra na sarajevskoj pijaci Markale. Na današnji dan 1994. godine u eksploziji minobacačke granate ispaljene s položaja tadašnje vojske Republike Srpske ubijeno je 68 ljudi, a 144 osobe su lakše i teže ranjene. Fikret Grabovica… »

Na današnji dan pre 30 godina na sarajevskoj pijaci Markale od minibacačkog projetila poginulo je 68 građana, a 142 je ranjeno, javlja agencija Anadolu. Danas će biti obeležen i Dan sećanja na sve ubijene i ranjene građane Sarajeva koji su stradali u… »

U napadu 5. februara 1994. ubijeno je 68, a ranjeno 142 ljudi. Tri decenije kasnije, porodice žrtava i dalje pokušavaju da žive normalnim životom. „Mrzim februar." Te dve reči, dok polako ispija kafu uz dim cigarete koji joj se polako uvija nad glavom… »

Didije Torše „Mrzim februar." Te dve reči, dok polako ispija kafu uz dim cigarete koji joj se polako uvija nad glavom, 66-godišnja Advija Mujarić iz Sarajeva izgovara sa mnogo žustrine i bola u glasu. Pre trideset godina, 5. februara 1994, teško je… »

„Mrzim februar.“ Te dve reči, dok polako ispija kafu uz dim cigarete koji joj se polako uvija nad glavom, 66-godišnja Advija Mujarić iz Sarajeva izgovara sa mnogo žustrine i bola u glasu. Pre trideset godina, 5. februara 1994, teško je ranjena u masakru… »

U napadu 5. februara 1994. ubijeno je 68, a ranjeno 142 ljudi. Tri decenije kasnije, porodice žrtava i dalje pokušavaju da žive normalnim životom. Didije Torše „Mrzim februar." Te dve reči, dok polako ispija kafu uz dim cigarete koji joj se polako uvija… »