Жељко Јоксимовић

Препоручујемо. Певач Жељко Јоксимовић и његова супруга, водитељка Јована Јоксимовић, огласили су се поводом освајања златне медаље Новака Ђоковића на Олимпијским играма у Паризу. Путем објава на Инстаграму, Јоксимовићи су се… »

Србија слави победу Новака Ђоковића на ОИ у Паризу. Новак Ђоковић је освојио златну медаљу на Олимпијским играма, савладавши Карлоса Алкараза у финалу. Бројне јавне личности не могу да сакрију емоције и сузе, као ни цела Србија… »

Певач Жељко Јоксимовић један је од наших највећих мушких музичких звезда, а свој приватан живот труди се да сачува од јавности. Жељкову супругу, водитељку Јовану Јоксимовић, као и брата Сашу који је успешан глумац сви знају, а… »

Бивша девојка Жељка Јоксимовића је позната певачица Познато је да је Леонтина бивша девојка Жељка Јоксимовића а уз његове име везивале су се још и Цеца Славковић и Адриана Чортан. Међутим, шушкало се да је Жељко Јоксимовић… »

Певач Жељко Јоксимовић већ пуних 16 година ужива у љубави са својом супругом водитељком Јованом Јоксимовић. Њихова љубавна прича започела је на “Евровизији” 2008. године, када су били водитељски пар, а сада су један од… »

Жељко Јоксимовић ретко говори о приватном животу, али је једном приликом открио мало познате детаље односа са супругом Јованом. Водитељка Јована и певач Жељко Јоксимовић важе за један од најуспешнијих и најскладнијих парова… »

: Певач Жељко Јоксимовић говорио је својевремено о браку са водитељком Јованом Јоксимовић и открио да није претерано романтичан. Жељко Јоксимовић и његова супруга, водитељка Јована Јоксимовић, у браку су пуних 16 година… »

Певач Жељко Јоксимовић и водитељка Јована Јоксимовић 16 година су заједно и важе за један од најскладнијих парова на домаћој јавној сцени. Јована и Жељко имају троје заједничке деце, сина Косту и ћерке Ану и Срну, а своју… »

Од када су заједно водили „Евросонг” 2008. у Београдској арени, њихова имена увек иду заједно. Јована и Жељко Јоксимовић већ пуних 16 година одличан су тандем и један од најскладнијих парова на естрадном небу. Давне 2008… »