Бајер Леверкузен

Бајер Леверкузен је ове сезоне дошао до прве, историјске титуле у Бундеслиги, а херој подвига "Фармацеута" је Ћаби Алонсо. Тим који никада у историји није освојио Бундеслигу и тренер који никада пре ове прилике није водио… »

Саво Милошевић није више селектор Босне и Херцеговине, а тамошњи савез саопштио је и име новог - на то место долази легендарни фудбалер Сергеј Барбарез (52). - Наставља се - поручио је Сергеј Барбарез на Инстаграму чиме је… »

Бајер Леверкузен је сада шампион Немачке, славље на Бај Арени вероватно још траје. Али, више од 100 година били су „вечити младожења“. Знате сви већ те приче о свим тим другим местима и испуштеним приликама. Али, ове сезоне се… »

Баварци се покајали што су отерали стручњака док је био у игри да освоји три трофеја, сад гледају у леђа шампионском Леверкузену. Поново се пише о наследнику Томаса Тухела на клупи Бајерна. У Немачкој је Бајер Леверкузен… »

Бајер Леверкузен успео је по први пут у својој историји да постане шампион Немачке и да са трона после 11 година скине Бајерн из Минхена. Ћаби Алонсо је због свега тога постао глчавна прича европског фудбала. Успео је као ретко… »

Како се Ћаби Алонсо трансформисао од иконе везног реда у архитекту историјског освајача титуле у Бундеслиги? Пут је био много бржи него што су и његови највећи обожаваоци могли да замисле, а можда одговор лежи и у генетици… »

Бајер Леверкузен је након победе над Вердером из Бремена освојио прву бундеслигашку титулу у историји клуба. Овим подвигом тим из Леверкузена прекинуо је Бајернов једанаестогодишњи низ освајања трофеја у најјачем немачком… »

Бајер из Леверкузена слави своју прву шампионску титулу у историји. Међутим, многи љубитељи фудбала у Немачкој и даље су резервисани, јер је Бајер - фабрички клуб једног великог концерна. "Ја и вец́ина других не доживљавамо… »

Бајер Леверкузен је под тренерском палицом шпанског чаробњака Ц́абија Алонса стигао до своје прве титуле у историји Бундеслиге. На тај начин „обрисали“ су надимак „Неверкузен“, који су им „пришили“ 2002. године када су остали… »