Dan primirja

U Srbiji se danas, 11. novembra obeležava državni praznik, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, čiji je simbol cvet Natalijina ramonda. Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se decenijama unazad u zemljama pobednicama, dok Srbija taj dan praznuje… »

Natalijina ramonda, cvet feniks, koji se nalazi na amblemu koji se nosi na reveru uoči i na Dan primirja 11. novembra, predstavlja simbol stradanja i pobede srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Amblem Dana primirja je kombinacija Natalijine ramonde i… »

BEOGRAD – Srbiji i svetu proslavlja se Dan primirja, u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat. U francuskom gradu Kompjenju, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda… »

Kako se navodi u saopštenju Vlade, Vučević je u spomen-knjigu upisao da je jedna cela generacija prekinula život zbog Srbije i da je mladost ostala na poljima Cera, Kolubare, Mačkovog kamena, Kajmakčalana, pa sve do Karavanki. “Jedna žrtva kakve nema… »

: Na godišnjicu potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu, 11. novembra 1927. potpisan je u Parizu ugovor o prijateljstvu između Francuske i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Izbor datuma bio je simbolički, vezan za okončanje rata u kojem su Srbija… »

Na snazi je bilo do zaključenja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine, kada je formalno okončan ovaj rat poznat kao Veliki, u kojem je Srbija pretrpela strahovite ljudske gubitke i razaranja. Centralna državna svečanost je planirana… »

U Srbiji se danas obeležava državni praznik - Dan primirja u Prvom svetskom ratu, jer je 11. novembra 1918., u Francuskoj, potpisano primirje između sila Antante i poražene Nemačke. Na snazi je bilo do zaključenja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju… »

Danas se širom sveta obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, a u Srbiji je to državni praznik, koji se praznuje od 2012. godine. Taj dan nije samo podsećanje na kraj rata, već i na ogromne žrtve. Nakon četvorogodišnjeg rata, koji je do tada bio… »