Рамонда

У Србији се од 2012. године као државни празник обележава Дан примирја у Првом светском рату, а тада је одлучено и да се Амблем Дана примирја састоји од мотива одликовања Албанске споменице с почетка 20. века, зелено-црне траке… »

Ауторка и певачица Теиа Дора својом песмом скренула је пажњу на јединствен цвет који има посебну симболику. Цвет Наталијина рамонда ових дана се помиње као симбол Дана примирја, а управо је он био инспирација за песму Рамонда… »

Широм Србије, представници државних и локалних власти, удружења грађана окупили су се испред војних меморијала и места страдања из раздобља Првог светског рата и полагањем венаца одали почаст невиним цивилним жртвама и… »

: Као државни празник, Дан примирја у Првом светском рату обележава се већ 12. годину заредом. А симбол празника је овај цвет који носимо на реверу - Наталијина рамонда. Шта све треба да знамо о овом амблему сазнаје Јелена… »

У Србији се данас, 11. новембра обележава државни празник, Дан примирја у Првом светском рату, чији је симбол цвет Наталијина рамонда. Дан примирја у Првом светском рату обележава се деценијама уназад у земљама победницама, док… »

Наталијина рамонда, цвет феникс, који се налази на амблему који се носи на реверу уочи и на Дан примирја 11. новембра, представља симбол страдања и победе српског народа у Првом светском рату. Амблем Дана примирја је… »

Одајући почаст славној српској војсци из Првог светског рата, Београд на води поставио је нову скулптуру „Рамонда“ на травнатој површини испред Галерије, на Сава Променади, која се полако претвара у праву уметничку галерију на… »

Цвет Наталијина рамонда у Србији се као амблем носи на реверу током Дана примирја у Првом светском рату. Али, шта она заправо симболизује на овај важан празник? Овај цвет представља ретку и заштићену биљку која расте на… »

Србија од 2012. године званично обележава 11. новембар, Дан примирја, у знак сећања на дан када су 1918. године, у железничком вагону у француском градићу Компјењ, силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале… »