Arhiva » Vesti » Blic 02.01.2016

Spasao Smrti 50 Ljudi U Vozu: Nisam ti ja nikakav junak

Da su heroji po pravilu skromni svedoči i primer železničara Zorana Simonovića (61), koji je, nakon što je spasao sigurne smrti 50 putnika u vozu kojem su otkazale kočnice, dobio nadimak Supermen iz Zaječara.

Blic subota, 2. januar 2016.  |  Suzana Božinović

Kada je njegovo delo dospelo u javnost, pobegao je od medija u obližnje selo uz reči: „Nisam ti ja nikakav junak. Junak je onaj ko utrči u podivljalu vatru pa spase nečiji život, a ja sam ti ovde spasavao svoj!“

Kaže da se nadao da to neće dospeti u javnost, da se neće dizati tolika buka.

- Ma, od medija sam pobegao kod prijatelja u selo Dubočani, a oni me i tamo našli, i to u šumi gde sam sekao drva! - kao da se jada Zoran.

Kaže i da se od ovog događaja u njegovom životu ništa nije promenilo. I dalje živi od svojih deset prstiju, vodi unuke u obdanište, ide na posao, gde se kolege potpuno isto ponašaju prema njemu kao i pre.

- Doduše, ima nekih promena. Zaposlili su mi sina, a ja se pitam da l’ je trebalo ovo da se desi, pa da ga zaposle. Dobio sam od firme 50.000 dinara, od opštine 250.000, zakrpio sam finansijske rupe jer ja i žena živimo u domaćinstvu sa dvojicom sinova, snajom i dve unuke. Jedino što sada znam kako je mišu u mišolovci jer sam i ja bio u istoj situaciji.

Ipak, najsrećniji bi bio kada bi sve mogao da zaboravi. Pokušava da ne misli na taj događaj, izbegava i da priča o njemu.

Ipak, kaže da će taj 7. septembar pamtiti dok je živ. Bio je na svom radnom mestu u vozu koji je išao iz Niša ka Zaječaru. U blizini Svrljiške klisure otkazale su kočnice na “šveđanki”, voz se kretao nizbrdo oko 70 kilometra na sat i ubrzavao, a Zoran je iskoračio kroz vrata i, držeći se za retrovizor, viseći nad provalijom, uspeo da dohvati čeonu slavinu i zaustavi voz.

Uostalom, o tome se sve zna, kaže, jer nema ko ga nije intervjuisao, slikao, pisao o njemu...

Objašnjava da su u pitanju bile sekunde, da to sigurno nikada ne bi mogao da ponovi, da se uplašio tek kada se voz zaustavio...

- Da se razumemo, spasavao sam i sebe. Doduše, mogao sam i da iskočim iz voza, sačuvam živu glavu, mogao sam peške do Svrljiga i kažem da mi je voz pobegao na nekoj od stanica. Sve sam to mogao, ali nisam...

Kako kaže, snagu su mu dala deca koja su bila u vozu. Podsetila su ga na njegove unuke, jedna od 2,5 godina, druga napunila pet.

- Ne bih mogao da živim da sam samo sebe spasao iskočivši iz voza. Nisam neki vernik, ali kada se sve završilo, samo sam rekao: “Žrtava nema, materijalne štete nema, hvala bogu, idemo dalje”, a kasnije sam s kolegom išao u crkvu da zapalimo sveće.

Niko nije došao da mi stegne ruku

Zoran kaže da porodica, komšije, prijatelji u njemu ne vide heroja jer on to, kaže, i nije! Ipak, muči ga jedna otvorena rana.

- Do dana današnjeg niko od putnika, ama baš niko, nije došao da mi stegne ruku, da mi kaže: “Ipak si mi spasao život”. Ne treba mi zahvalnost, al’ mi dođe teško što su ljudi takvi.


Objavljeno na sajtu blic.rs »


Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog  

Komentari

Ključne reči

Zaječar

©2017 Netmark d.o.o.