Ljubomir Živkov: Kad sam bio mlađan lovac ja
RTV 30.01.2016 | RTV | Foto: RTV
FARKAŽDIN - Odmalena smo znali koje su nam životinje od koristi, a koje nam prave štetu; biljni svet se isto delio na poželjne i nepoželjne vrste, i kad bismo se na neko božije stvorenje okomili nismo ispoljavali ni bolećivost ni milosrđe. Svakog proleća vijamo i hvatamo kokice, zlosrećne insekte koji će kad budemo dospeli do poznavanja prirode dobiti ime gundelj; žito još nije vlatalo, ali ga kokice nagrizaju, štetne su, znači, i mi smo ih hvatali u smiraj dana, njihova krila svetlucala su
Obad je isto bio štetan, kao kočijaš sam imao pravo, dužnost i čast da krvopiju, premda je to krvopiji prirodan način zdrave ishrane, na konjskim sapima usmrtim bičaljetom. Ako ne bih uljeza potrefio prvim udarcem, konji bi strpljivo čekali da upucam oružje, sad bi se reklo da opustim ruku, te da ih ratosiljam napasti, niko nije znao da narušavamo ekološku ravnotežu i božanski poredak stvari. Od letećih stvorenja najozloglašeniji
