Šta ovogodišnji Oskar kaže o Americi (i o filmu)
Nedeljnik 24.02.2016 | Priredio Branko Rosić, Foto Pr
Oskari su barometar kako filmske industrije, tako i američkog društva. Taj čuveni zlatni čovečuljak odavno zna da namiguje, pa to sezonski radi ili Afroamerikancima ili gejevima, ovima ili onima, pa iako najčešće Kodak (Dolbi) arena nije poprište političke korektnosti, ipak se iz nominacija, produkcije i na kraju, samih nagrada, izvlače analize američkog društva
Redovni prenosi Oskara izdresirali su celu planetu, ili makar Evropu, da ponedeljkom, posle one izborne filmske nedelje, dođe na posao s podočnjacima. Tuguješ sa Skorsezeom, poludiš zbog Tarantina ako ne uzme zlatnog čovečuljka, kao da će ti to promeniti život. Okej, ne priča se baš intenzivno ko posle srpskih izbora ili, nekad, večitih derbija, ali se priča. I svet izvodi analize iako je to, grubo, američka stvar. Ali kao da je tom
