Krst Hadži Ruvima
RTS 25.02.2016
Zavetni krstovi predstavljaju dar božanstvu ili svetitelju od koga se nešto moli ili mu se prinosi kao znak zahvalnosti. Stavljanjem na ikonu ili neko drugo sveto mesto u hramu, ovaj krst prima određena svojstva koja se kasnije prenose na onoga ko ga je darivao ili na onoga ko ga nosi. Jedan ovakav krst, posebne umetničke vrednosti, je i krst koji je izradio arhimandrit Hadži Ruvim Nešković i darovao ga pravoslavnom ženskom manstiru Čokešina koji se nalazi u istoimenom selu podno planine Cer.
Umetnik i dobrotvor Rafailo Nenadović, Hadži Ruvim, sebe je nazivao krstorescem. To pokazuje natpis na krstu iz manastira Čokešina u kome piše: „Ovaj krst izrezao je arhimandrit Bogovađe u predelima Valjevskim, i priložio ga manastiru Čokešina, za spomen sebi i svojim roditeljima, pri igumena Konstantina, avgusta 1799“. Rodom je bio iz Babine Luke kod Valjeva. Posle završene škole u manastiru, oženio se Marijom iz Dokmira i iste
