Istorija palanke koja je postajala svet: Sećanje na još jednu beogradsku legendu
Nedeljnik 15.03.2016 | Piše Vladimir Bogdanović/Arhiv
Dragan Nikolić se ovih dana, kako je to zabeležio nepoznati autor na Fejsbuku, pridružio besmrtnim beogradskim prijateljima u onoj kafani gde svaka tura traje jednu večnost. A tura ima koliko hoćete. A Prele? Prele je bio i mlad i lep. Ali i lud. Beskrajno talentovan. Bure baruta. Sto burića baruta i Džeka Denijelsa u jednom čoveku u jednoj kapisli, jednoj najdobroćudnijoj bitangi. Tako valjda ide u svim velikim umetnostima. Nema umetnosti bez takvog. Pevač, baraba, boem, pisac, pesnik, divlji
Kako glupi semafori. Ovde, u Los Anđelesu, nema žutog, da trepće, ali je zato klima najprijatnija. I najskuplja. Il' ćeš na zeleno, da li na crveno. Znam da bi Duško na crveno, namerno. Ovde nema ni duhova iz boce. Jedino Mika Oklop koji luta ovim prerijama. Niko ga, naravno, ne prepoznaje među izblaziranim i uvek ljubaznim Amerima, s njegovim "CA bluzom" pod miškom, dok traži Duška s kojim je rado pio. Marko Prelević me juče pita u
