Panović
Nedeljnik 31.03.2016 | Piše: Ivan Radovanović
Nije mu bilo potrebno bilo kakvo udruženje da bi mogao da misli, o bilo čemu. Nije maštao o arhineprijatelju, niti o velikom Satani. Panović je, umesto toga, pisao o fudbalu, politici, filmovima, muzici, onako kako o tome i treba da se piše. Bez prideva, sa dovoljno imenica da čitalac može da od njih formira svoje mišljenje i svoj stav
Panović, moj drugar, voli onog Springstina. Setio sam se toga pre neko veče, na Okičinom rođendanu, dok sam sedeo pored Panovića i njegovog duplog piva, i dok smo slušali Sinišu, najboljeg muzičara u gradu, i neku sasvim drugu muziku. Panović nam je baš rekao da su ga smenili u Danasu. Veljko Lalić, koji me uvek začudi svojom željom da bude novinar, i koji je na rođendanu ostao kraće nego obično, odmah je najavio da će to da
