Potresna ispovest dečaka: Uz zvuke rafala smo bežali od "Oluje"
Pravda 04.08.2016 | Alo
BEOGRAD- Očima punih suza koje ne smeju da poteku, sa knedlom u grlu i pogledom u daljinu Goran Vranešević (25) započeo je svoju ispovest o tome kako je sa porodicom „pregrmeo” „Oluju“. Iako je tog kobnog avgusta 1995. imao samo četiri godine, on pamti svaki dan proveden na traktoru na putu do Srbije, svaki drhtaj i plač nastao zbog zvuka rafala, a ostale detalje je kasnije godinama saznavao od roditelja.
Kada je rat počeo, kaže Goran, ni na kraj pameti im nije bilo to da se nikada više neće vratiti u svoj rodni Vrginmost, koji se nalazio 40 kilometara od Karlovca. - U svoj toj trci i brzini nismo mnogo poneli - malo hrane, vode, odeće. Niko nije ni znao šta da ponese, ni gde idemo, a kamoli da nam je to poslednji put kada ćemo videti svoj dom. Na traktoru je bilo nas šestoro, deda, koji ga je i vozio, mama, sestra, dve babe, jedan čovek i ja. I
