Nekad je pojam "braća" podsećao na "braću Bajić" ili "braću Đurovski", a danas na terorizam. Zašto?
Nedeljnik 12.08.2016 | Piše Branko Rosić
U Splitu, u doba SFRJ, zglobni autobus se zvao "braća Bajić". Tokom mog kratkog rada u porno-industriji, kada se u teškim devedesetim nas nekoliko izdržavalo ilegalnim uvozom i kasnijom distribucijom porno-materijala, u našem privatnom slengu smo filmove žanra "trojka" zvali "braća Karić". Braća nikad i nisu izlazila iz slenga. Tituliranje "brate" oduvek je bilo znak prisnosti, ali poslednjih dana, meseci, pa i godina... u tri teroristička napada na raznim tačkama sveta samoubilačke mašine koje su
Čudna su ta tituliranja sa "brate". Danas kad čuješ "ljubi te brat", možda ti je smešno, ali kad dobiješ od kolege ili prijatelja SMS sa "brat si moj", to je ona vrh gradacija drugarstva i poverenja i znak da je pošiljalac SMS-a ganut tvojim potezom. Zanimljivo je da su se, međusobno, prvi braćom nazivali masoni. "Brother" je bilo oslovljavanje među američkim crncima, danas Afroamerikancima. U Srbiji je to "brate" bilo na početku sleng krimosa,
