Kome i kad treba podizati znamenje (1): Spomenici srpskog razdora
Vesti online 20.08.2016 | J. Arsenović - Vesti
Živ je Sloba, umro nije, uzvikuju poštovaoci lika i dela Slobodana Miloševića, najkontroverznijeg srpskog predsednika u poslednje tri dekada nacionalne istorije. Dok ga jedni proklinju, drugi se u njega kunu. Dok je za jedne ratni zločinac, za druge je istorijska ličnost čiju će državničku vrednost potvrditi arhive, kada se jednom otvore, i strani sabesednici, kada konačno otvore dušu. Dok taj momenat ne dođe, Milutin Mrkonjić, uz podršku svog stranačkog lidera Ivice Dačića, predlaže da se preminulom
- Zatražiću to na njegovom grobu, za njegov rođendan, 20. avgusta - izjavio je Mrkonjić, jedan od retkih koji Miloševića nikada nije napustio, pa ni kada je bivši predsednik završio u haškom zatvoru kao jedini šef države kojeg je međunarodnom sudu izručila sopstvena država. - Stavljanjem jednakosti između spomenika Đinđiću i Miloševiću vlast pokušava da izjednači Srbiju pre i posle 5. oktobra, legitimizujući sve zlo devedesetih godina koje već
