Nanosači pene za brijanje i zavrtači šrafova: Zašto nam ne treba dualno obrazovanje
Nedeljnik 30.09.2016 | Pišu Ana Mitić i Branko Rosić
Jedan od glavnih argumenata za uvođenje dualnog obrazovanja jeste da je to škola po meri privrede. Školuju se mladi da sutra imaju posao. A pravo pitanje je: koliko je po meri dece, po meri pojedinca? Jer kad te sa 15 godina pošalju u fabriku na praksu, gde si jedan šraf u velikoj stranoj kompaniji koja je došla u tvoju zemlju zbog jeftine radne snage koja će za male pare da obavlja "prljave poslove", verovatno je da su ti zapečatili sudbinu za ceo život
Uvrežilo se mišljenje da se za dualno obrazovanje, koje se u Srbiji sprovodi od prošle godine, u okviru reforme obrazovanja, odlučuju loši đaci i oni čiji roditelji nemaju novca da ih šalju na fakultet. Na ovu konstataciju čuli smo opasku jednog kolege: "To što je neko loš đak u osnovnoj školi ne znači da nije pametan i da ne bi mogao da završi fakultet, i zar ne treba i deci čiji roditelji nemaju novca omogućiti da se školuju?" Tačno. A onda se
