Noć u pozorištu (Za kuma Jagoša)
Nedeljnik 09.10.2016 | Piše: Maja Piščević
Sedela sam u mraku osećajući se kao da istovremeno gledam dve predstave. Jednu sa glumcima na sceni i drugu sa glumcima u sali koji igraju egzaltiranu publiku. Ovi na sceni su bili zaista natprosečne zanatlije. Za razliku od njih, glumci u publici su bili osrednji, više su delovali kao grupa statista sa zadatkom da dočaraju utisak ludog provoda
Tačno u 6.30 izletela sam iz kancelarije i brzim korakom krenula ka pozorištu. Posle celog dana u zatvorenom prostoru, prijala mi je šetnja Medisonom, iako je već padao mrak, a hladan vetar je opasno mirisao na zimu. Predstava na 59. ulici je počinjala u čudno vreme, 7.15. Na biletarnici je bila gužva, red se otegao niz ulicu. Ti dugi redovi u kojima ljudi poslušno stoje čekajući u samoposlugama, pred knjižarama, restoranima, u bioskopima,
