Pomirenje, ali stvarno: Zašto samo ratni veterani mogu da poprave odnose Srba i Hrvata
Nedeljnik 17.10.2016 | Piše: Zoran Panović
Uzajamno jačanje poverenja moguće je samo jačanjem empatije. Sve su to osobe koje su dobro iskusile rat na svojoj koži, ali je bitno da u suočavanju i razgovoru nema ambicija da se promene ili koriguju narativi i identiteti. Niti bi oni to dopustili. Tako se šalje poruka društvu. Ljudi pričaju kako im je bilo na ratištu, gde su ranjeni, koliko im je poginulo saboraca iz jedinice, imaju li žrtava u familijama, u kojim su firmama radili pre rata, kako su se "na liniji" grebali za pljuge... Družeći se sa
Da li ste ikada upoznali nekoga ko je navučen na koka-kolu? Ja jesam. Taj tip troši dnevno deset plastičnih flaša od litar i po. Ali "lajt" kole, ako je za neku utehu. "Sabije" malo sodu i cevči. Redovno ide na kontrolu jetre i ona je u granicama normale. Nije čak ni debeo od toliko kokiške. Gde sam ga upoznao? U Berlinu. Bosanac je. Tačnije Bošnjak. Ali krenimo redom. Bizarno, ali moguće. Možda i jedino moguće: srpski i hrvatski ratni veterani
