Godišnjica masakra u Francuskoj (2): Lekari mi rekli da igram loto
Vesti online 15.11.2016 | O. Đoković - Vesti
Noazi l Sek. Gradić desetak kilometara udaljen od Pariza. Među 41.125 žitelja ima i naših zemljaka, ali ono što nas je domamilo u ovdašnji Penzionerski dom je priča o Aci Pavloviću i njegovoj Ljilji, žrtvama stravičnog terorističkog ludila. Naš Aca Pavlović upravo glođe kost koju mu je sudbina namenila. Bio je na pogrešnom mestu u pogrešno vreme i sve što je do tada stvarao, čemu se radovao, što je živeo, pretočilo se u nesreću.
- Tom detetu, dečaku koji je u Sen Deniju, pred Mekdonaldsom, s eksplozivom otišao u smrt, ja sam oprostio. Dok sam ležao u bolnici, razmišljao sam o tome. To dete je prva žrtva. Umesto da ode sa Bogom, otišao je sa đavolom. Tako brzinski izanalizira Aca, dok smo se upoznavali u sobičku Doma. Krevet, stolić, vitrina, mnogo je nagomilanih stvari, ali, pošteno rasuđujući, nema toga koji bi urednije mogao ceo život da smesti u dvadesetak kvadrata.
