Kako mi je vojska spasila život, i zašto je to jedina dobra stvar koju imam da kažem o njoj
Nedeljnik 22.12.2016 | Piše: Marko Prelević
Ko bi dobrovoljno pristao da pusti mozak na otavu i da dozvoli da ga muštraju ljudi koji umeju samo slepo da izvršavaju naređenja? Ko bi pristao da mu diktiraju kad da ustaje, kako da izgleda, šta da jede i kome sme da piše?
Ispalo je tako da mi je vojska praktično spasila život. Bez šale. Kad nas je ono u drugom srednje poslalo na regrutaciju - ta reč je s proleća 1999, dok su zavijale sirene za vazdušnu opasnost, zvučala neuporedivo ružnije i opasnije nego danas, a i danas je baš gadna - meni je otkrilo da imam urođenu srčanu manu. Tek sa šesnaest proleća saznao sam da je moje srce, pazite sad, malo (ah, kakva uvreda!), te da u njemu obitava neki prednji mitralni
