Jedna sasvim obična priča o odlasku iz rodne zemlje trbuhom za kruhom

Bio sam danas u Slovenačkom konzulatu, u Banjaluci. Najjednostavnije rečeno. Razmišljao sam kako da započnem ovu priču, a onda sam shvatio da je najbolje ovako ''školski''. Kratko i jasno. Bez filozofije. Dočekao sam tamo dugačak red, ali misleći da su nekakve penzije u pitanju, ušao sam unutra do portira. - „Dobar dan“, rekao sam. Pogledao me mrsko, nezadovoljno. - „Šta ti treba“? - „Treba da idem gore u ambasadu, da podignem vizu“. - „A, viza