Ispovest izraelskog snajperiste: Pucaj da (ne) ubiješ
Nedeljnik 08.01.2017 | Piše Geršon Moris, unuk preživ
Idem po toj stazi, moj M4 udara me s leve strane tela, M24 snajperska puška mi je na desnom ramenu. Krećemo se polako, jedan po jedan. Tada mi pada na pamet da sve ovo zapišem: o čemu snajperista misli pre misije
Pet stotina metara od granice Izraela i Gaze, tim - nas dvojica snajperista, "spoter", poručnik i vozač - sedimo za stolom u maloj kancelariji Major W, komandanta ove specijalne pešačke jedinice. Gledam u iskrzanu crno-belu fotografiju koja kruži - debeljuškasti sredovečni čovek u jakni s belim rukavima, stoji na suncem obasjanoj livadi. Fotografiju nam je obezbedila obaveštajna služba, i na njoj je čovek kojeg treba da ubijemo. Naše tajno ime
