Kako sam prohodao sa Marinom Abramović
Nedeljnik 08.01.2017 | Piše: Branko Rosić
U sekundi razmišljam o najdozvoljenijem prestupu. O jednoj rečenici kojom bih mogao da joj se obratim a ne izazovem obezbeđenje koje bi moglo da mi okonča performans karijeru i liši me prilike da učestvujem u umetničkom delu Marine Abramović, koja deluje nestvarno dok se nalazi tik do nas. Šapatom joj kažem da smo iz istog kraja
"Ceo dan sam se osećala tužno, ne znam da li je to bilo zbog kiše i grmljavine napolju. Provela sam dan tako što sam uglavnom sedela i žmurila, pokušavajući da se koncentrišem na svoje stanje i da povratim svoju energiju. Za ovaj posao je važno da umetnik bude u dodiru sa svojim osećanjima, energijom, jer tako najviše može da pruži publici." Ovo je 25. jula 2014. zapisala Marina Abramović u svom audio-video dnevniku u danu kada je London
