Odlasci treskanjem vratima: Ko poslednji izađe, neka bude makar pristojan
Nedeljnik 09.01.2017 | Piše Zorica Marković
Kada su najavljeni izbori - oni održani, ne ovi koji bi trebalo tek da se dogode - Fejsbuk je zahvatila nova "infekcija", besnih i ljutih i onih frustriranih koji su rekli da će što dalje od ove zemlje. Jer, kada odlazite iz ličnih razloga, onda se pakujete u tišini, ali kad odlazite iz revolta i svega što ne možete da imate u ovoj zemlji, onda digitalni oproštaji, sa onim ogromnim pismima i porukama "zašto", nisu neuobičajeni
Obična vožnja taksijem, do bioskopa, na premijeru laganog filma, prvi put za devojčicu u tatinom društvu, sve sa kul odećom i crvenim tepihom i svim onim glumcima koji se naklone dugom pljesku, nekako uvek može da postane državno pitanje. Da se pretvori u političko-egzistencijalno-srpsko pitanje ostati u ovoj zemlji ili ne. Ponekad taksisti nisu samo psihijatri, pa slušaju neznanca koji im se ispoveda dok se obrisi spoljnjih kulisa smenjuju, već
