Željko, Srbine
Nedeljnik 25.01.2017 | Piše: Veljko Lalić
Navijačkim prepucavanjima ne bih pridao veliki značaj iako negde iz prikrajka umeju da pokažu stanje u društvu, ali premeravanje srpstva je jedna od najopasnijih stvari, koja uvek počne na stadionu, a završi se išaranim vozom, na smrt postavljenim izborima, Kosovom koje nikad nije tema, a na njemu padnu svi srpski vladari, do regionalnog usijanja, u kojem Srbija izgleda prvi put misli da vodi rat na tri fronta
Jeste čudno da meni kao ciganinu od trojice omiljenih sportista dvojica budu grobari: Željko Obradović i Vlade Divac. Treći je, opšte mesto, Novak Đoković koji mi od 2008. i Majamija menja navike spavanja; ali on nikada, osim iz zezanja, nije obukao Zvezdin dres, kao uostalom ni ja, koji sam celo detinjstvo sanjao da postanem košarkaš, jedno vreme čak i u Partizanu, dok me čikica gore nije zaustavio na za mene nepremostivih 1,84. I zato sam bio
