Mario Vargas Ljosa: Šta možemo da naučimo iz serija
Nedeljnik 28.01.2017 | Mario Vargas Ljosa
Najbolje ogledalo jezivih stvari koje se dešavaju u našem okruženju u osvit 2017. godine, ne nalazi se u velikoj književnosti, niti u istinski kreativnim filmovima, već u tim serijama koje, poput Floberovih "prolaznih likova", predstavljaju obične mostove koje pređemo i istog trenutka zaboravimo, tokom šetnji u koje odlazimo da bismo očistili glavu nakon višečasovnog rada
Televizija je napokon našla originalan i zabavan proizvod od kojeg ima veliku dobit: serijski program. On je nekada davno prikazivan u bioskopu; sećam se da smo, u mom davnom detinjstvu u Koćabambi (Bolivija), moj prijatelj Mario Zapata, sin gradskog fotografa, i ja, posle mise u školi La Salje odlazili u bioskop "Aća" da pogledamo tri epizode zaredom - od ukupno dvanaest - jedne pustolovne i ohrabrujuće serije, u kojoj su dobri uvek pobeđivali
