Od austrijskog soldata do rektora Liceja
Vesti online 17.02.2017 | M. Đorđević - Vesti
Žureći da stane u red slobodnih i naprednih evropskih zemalja, Srbija je udarila temelje visokog obrazovanja još usred meteža Prvog srpskog ustanka. U Beogradu je 1808. osnovana prva Velika škola, daleka preteča Beogradskog univrziteta, ali je trebalo je da prođe još trideset godina da bi za njene katedre došli ugledni profesori, a iz klupa izlazili pravi naučnici.
Kada je otvoren Licej 1838. u Kragujevcu, donet je i prvi nastavni program za niže školstvo, gimnaziju. Srpski đaci su konačno dobili priliku da izučavaju istoriju, pravo, filozofiju, evropsku statistiku, Bibliju, da uče crtanje i strane jezike, nemački i francuski. Za sve ovo, a naročito za redovnu nastavu matematike, pobrinuo se prvi rektor Liceja i njegov prvi profesor, Atanasije Nikolić. Studirajući filozofiju u Beču, on se zaljubio u
