Lice i naličje života Srba u Gnjilanu (1): Duša boli, ali nemaš kud
Vesti online 22.02.2017 | Vestionline
Nešto pre osam ujutru Ranđel Bušatović je zamakao za uličicu Stojadina Trajića. Konačno sunce, pomislio je gledajući u vrhove crkve Svetog Nikole, već neko vreme zagrađene skelama. Tik uz crkveno dvorište bratanac je iznajmio crkveni lokal, pa od tada Ranđel okreće ćevape, secka suhomesnato i krastavce, kuva kafu, čaj, nudi rakiju u centru Gnjilana. I tako do kasno uveče.
Danas je Sretenje, pomislio je. Isti tren, oči mu se raširiše od užasa. Iznad glave visila su mu dva kukasta krsta. U šoku je jedva natuknuo naočare na nos, da bi bio siguran da dobro vidi. Pisalo je "Ubi Srbina". Kao da jednom nije dovoljno, crnim lak sprejom pisalo je dva puta. Iznad izloga lokala i posred odžaka od roštilja. - Živim gore, malo dalje od centra i evo dovde idem svaki dan pešaka. Ni moja porodica ni ja nikada nismo imali
