Ljubomir Živkov: Rekvijem za višnju
RTV 05.03.2017 | RTV | Foto: RTV
FARKAŽDIN - Ni u čemu nismo posle Oslobođenja oskudevali osim u novcu. I, dobro, u stvarima koje kraj najbolje volje nije bilo mogućno stvoriti u domaćoj radinosti, usled čega su se zvale kupovnim, a kupovane su samo kad se moralo, i kad bi ko uzmogao.U Zemprozu, kome si mleko, repu, bikove i svinje predavao, radilo se dakle o kupopredaji, imao si najpre dugo da čekaš na obračun, koji bi svaki put volšebno pokazao da ti ne pripada bezmalo nikakva zarada, apciguju veštačko đubrivo koje si uzeo od njih,
E, jedne se godine pojavio verovatno koperant nekog kombinata koji beše ovladao pravljenjem vitasoka, kupuje višnje i plaća na licu mesta. Trojica mojih junaka, otac i dva sina, sva trojica naklonjena alkoholu (a koji baš zato nisu baš mogli dobijati na veresiju, ni u birtu, ni u dućanu: mrska rima ČAST SVAKOME – VERESIJE NIKOME visila je uramljena u stotinama kafana sa crnim patosom koji uvek miriše na hladovinu i pivo), imaju višnje u bašti,
