Da mi je s proleća opet otići na Košare
Nedeljnik 24.03.2017 | Piše: Mihailo Medenica
Oni koji trenutno seire planinom prete da će pasti glava kročim li još koji put uz Prokletije, al' nije me strah za glavu, već strahujem da bi mogla pasti zaludno, pre negoli što stignem do oraha i pogledam u nebo, a nebo se usidrilo o grane na večnom opelu i liturgiji
Da mi je s proleća opet otići na Prokletije, negde baš u ove dane dok se vrhovi još božanski bele a ona zaravan malo pod Košarama zeleni i miriše, rosi pod golim granama oraha u samom kraju livade, i sesti pod njega zagledan u nebo, a nebo ko da zatalasa, udahne duboko pa vetrom svukuda raznese miris planine... Miris života i smrti, nekako samo na tom mestu istovetan, jednako mirisan kada se uspe uz nozdrve i sladak kad sklizne niz ždrelo... Ne
