Banjaluko, stidiš li se 1992?

Banjaluka nikada nije bila kao tog proljeća raskošna, okupana suncem, bojama i nekakvom užurbanošću. Dabome, sreća je bila samo privid. Ovakav pogled na život bila je izmaštana kulisa jednog gimnazijalca, koji je u drugom razredu više gledao postere Čikago Bulsa (TV prenosa nije bilo), više je na VHS-u uživao u Plesu sa vukovima i Kad jaganjci utihnu, jer je piraterija bila jedini vid kontakta sa velikim svijetom. Ponajviše se taj gimnazijalac, to podgrmečko