Ljubomir Živkov: Paralelna stvarnost
RTV 07.05.2017 | RTV | Foto: RTV
FARKAŽDIN - Nijedno se selo nije oslanjalo samo na maštovitost kumova, nisu mu bila dovoljna imena koja su popa i matičar mastilom upisivali svak u svoje knjige, nego je ono imalo pravo, dužnost i čast da žiteljima daje nadimke, a nadimci su, kako koji, živeli samo u jednoj ličnosti, ili su po nepisanom naslednom pravu ostajali novim pokolenjima, i postajali porodično paraprezime. Ime ti se davalo, ovo drugo ti se nadevalo, i ostajalo je priljubljeno uz tebe kao krpiguz uz vunenu čarapu; kad bih od kakve
Evo nekih: Curka, Rišpa, Mrvan, Kidran, Kinec, Džidžoc, Kepečar, Čarakalo, Gadža, Šinga, Širaj, Olujina, Ždral, Šljivar, Majzler, Šula, Gija, Čangela, Purđa, Ćupica, Šabala, Burger, Kilaš, Lopataš, Andzi, Karlica, Gaćin, Kurkela, Tumba, Trampa, Lain, Lipa, Trka, Džeban, Enćala, Bena, Beća, Bećar, Besulj, Pošta, Batika, Vasika, Čađa, Skoverac, Gusak, Bibela, Šarić, Šiga, Bića, Guzan, Batija, Ćurak, Major, Čokot, Zaka, Bođela, Zec, Lort, Pleva,
