Arhiva » Vesti » Politika 13.05.2017

Propast Memorijalnog kompleksa „Boško Buha” na Jabuci

Centar posvećen najmlađem bombašu, koji je nekad posećivalo 5.000 ljudi dnevno, sada prazan propada zbog nerešenih imovinskih odnosa

Politika subota, 13. maj 2017.  |  Branko Pejović

Prijepolje – Biti na vrhu, pa pasti na dno – tako bi se u jednoj rečenici mogla opisati sudbina Memorijalnog kompleksa „Boško Buha” na Jabuci, uzvišenju kod Prijepolja. Kao kad jabuka rumenilom sija i mami, a kasnije prezrela otpadne.

Zaborav steže naše memorijalne komplekse, nekad vrlo posećene, kao što je vreme pregazilo ideološke priče o bombašima, pionirima, crvenim maramama...

A sve je ovde na Jabuci, gde je sada granični prelaz Srbije i Crne Gore, počelo od sećanja na najmlađeg bombaša Boška Buhu. To nam kazuje muzejski savetnik Slavoljub Bato Pušica, već četvrt veka direktor Muzeja u Prijepolju, zaposlen od 1981. do 1991. godine kao kustos postavke na Jabuci. Ta muzejska postavka i sada je u nadležnosti prijepoljskog muzeja, jedne od naših najboljih muzejskih ustanova (stigla je 2012. u finale izbora za Evropski muzej godine i dobila specijalnu nagradu Evropskog muzejskog foruma) koja ipak nema moći da oživi zaboravljeni kompleks na Jabuci.

Pušica podseća da je Boško Buha (1926–1943) s porodicom tokom rata iz Hrvatske izbegao od ustaškog terora u Srbiju i potom postao jedan od najpoznatijih pionira partizana. Poginuo je 27. septembra 1943. na Jabuci. Sahranjen je na groblju u Pljevljima.

Pioniri Pljevalja i Prijepolja pokrenuli su 1959. godine inicijativu da se u znak sećanja na Boška Buhu i druge pionire borce pokrene akcija. Skupljali su novac od koga će se na Jabučkoj visoravni, gde je poginuo Buha, sagraditi pionirski spomen-dom, s imenom ovog narodnog heroja.

– Akcija „pionirskog dinara” naišla je na opštu podršku i od prikupljenog novca, kao i donacija preduzeća, dom je 1966. izgrađen na Jabuci. Od tada do raspada Jugoslavije ovde su se svakog 27. septembra organizovale memorijalne svečanosti. Jabučka visoravan postaje jedno od najposećenijih istorijskih mesta u bivšoj SFRJ – navodi naš sagovornik.

Hiljade đačkih ekskurzija, kaže Pušica, svake godine su dolazile na mesto pogibije Boška Buhe. Neki su boravili u spomen-domu, mnogi videli bronzani spomenik Buhi postavljen 1971. na najvišoj koti Jabuke (1.340 metara).

– Te godine ovde je podignuto i omladinsko naselje za brigadire graditelje barske pruge u Limskoj dolini, kroz koje je za pet godina prošlo preko 14.000 mladića i devojaka svrstanih u 240 brigada. Po njihovom odlasku ostalo je osam paviljona i centralna zgrada, što je predato na upravljanje Memorijalnom kompleksu „Boško Buha” – podseća Pušica i dodaje da se ovde od 1973. nalazi i Aleja heroja, s bistama narodnih heroja iz svih tadašnjih republika i pokrajina.

A u drvenom objektu centralne zgrade omladinskog naselja otvoren je 1981. Muzej pionira i omladine Jugoslavije. U njemu je Slavoljub Pušica dobio svoje prvo zaposlenje, postao kustos. Taj njegov rad, sve do 1991, vezan je za najveći uspon kompleksa, veliku posetu i boravak mnogih u smeštajnim kapacitetima na Jabuci.

Gotovo svaki dan, seća se Pušica, i do 5.000 posetilaca boravilo je na Jabuci. Đaci brojnih beogradskih i drugih škola provodili su po dve sedmice na rekreativnoj nastavi koju je organizovao.

– Najveća poseta đačkih ekskurzija zabeležena je kada su sve osnovne škole iz Novog Pazara u karavanu od preko 30 autobusa i više od 1.500 učenika nekoliko godina zaredom dolazile tokom maja na Jabuku, da bi na mestu gde je poginuo Boško Buha primili pionirske marame. Takva izuzetna poseta uslovila je da Memorijalni centar „Boško Buha” 1986. dobije status nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja, za koji je nadležan Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. To je status koji je već imao najznačajniji kulturnoistorijski spomenik na ovim prostorima, manastir Mileševa iz 13. veka – kaže Pušica.

Kako napominje, ogromna poseta je uticala na tadašnju odluku opštine Prijepolje da smeštajne kapacitete i ceo prostor preda na upravljanje tada najvećoj turističkoj organizaciji u Srbiji „Putnik”, kako bi se podigli novi sadržaji, bazen za decu, tereni.

No sticaj okolnosti je hteo da s posrtanjem Jugoslavije krene i posrtanje kompleksa na Jabuci. Nastupio je rat devedesetih, raspad države, a ovde su došle izbeglice, u objekte koji su brojali 460 ležajeva. Ti nesrećni ljudi ostali su ovde sve do pre neku godinu kada su smeštajni kapaciteti na Jabuci zatvoreni zbog dotrajalosti. Vremenom, posete kompleksu su prestale i sada su retke prilike kad neko izrazi želju da poseti tu muzejsku postavku.

„Putnik” je, kaže Pušica, propao i, prema nezvaničnim informacijama, sve kapacitete na Jabuci, kao i hotele u Prijepolju prodao je nekom drugom licu. Ostali su nerešeni imovinsko-pravni odnosi oko Memorijalnog kompleksa „Boško Buha”. Muzej u Prijepolju uspeo je da sačuva postavku u muzeju na Jabuci. U svakom trenutku je dostupna posetiocima. Najveća poseta posle 1991. godine desila se prošle godine kada je ovde obeleženo 45 godina od izgradnje barske pruge.

– Ukoliko se reše imovinsko-pravni odnosi postoji velika šansa da se obnove i smeštajni kapaciteti na Jabuci, koji se nalaze u omladinskom naselju, kao i u spomen-domu „Boško Buha”. S tim što je osam drvenih paviljona u omladinskom naselju u stanju propadanja. Siguran sam da turistička Jabuka s ovim kompleksom ima svoju budućnost, te da će opština Prijepolje i ministarstva Vlade Srbije podržati obnovu svega što je sačuvano na Jabuci – uveren je Slavoljub Pušica.


Objavljeno na sajtu politika.rs »


Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog  

Komentari

Ključne reči

Prijepolje

©2018 Netmark d.o.o.