Zašto Srbi najviše pate za Jugoslavijom
Nedeljnik 06.06.2017 | Piše Zoran Panović
Sećate li se onog ludila 2014. godine kad su se ljudi od pera uzjogunili da napišu koji literarni ili istorijski "jubilejski" ili "komemorativni" redak o Gavrilu Principu i njegovom kontekstu. Bilo je i TV serija i pokoji film. Uglavnom, retko šta što će preživeti sud vremena. Kad se setim "gavrilomanije" iz 2014, mogu da pomislim šta će biti dogodine kad na red dođe sto godina od stvaranja Jugoslavije. Biće sigurno "jače" od "Milanskog edikta" koji smo proslavili kao da ga je doneo kralj Milan
Možda bi sve bilo drugačije da je Milošević prihvatio "Plan u 10 tačaka" Borislava Mihajlovića Mihiza - preciznije "Predlog za razmišljanje u deset tačaka" (NIN, 1991), koji je između ostalog predlagao i da Srbija prizna nezavisnost Slovenije i Hrvatske uz poštovanje prava Srba van Srbije. Ovako smo ipak dobili avnojevske granice, ali bez avnojevskih principa i zamrznuti konflikt koji se hrani nepomirljivim narativima. Većina građana u Srbiji i