Zvezda Apsint: Očajnički optimizam
Nedeljnik 03.07.2017 | Piše Klemon Bondu, prevod: Maj
Ako je "cilj svake umetnosti proširenje našeg saosećanja" (Džordž Eliot), neotuđiv glas Aleksija se izdiže iz ništavila poput pesme očajničkog optimizma "da bi slavio Čoveka, njegovu Svetost, vulkansku lepotu, neukrotivu upornost". A brodolom Zvezde Apsint, zvezdani haos iz Jovanovog Otkrovenja, izgleda nam kao metafora za celo ostrvo, koje još uvek uzdrmava toliko nasilja i slamanja. Poslednji kovčeg za zaboravljene sa Haitija.
Zahvaljujući uspešnoj inicijativi edicije Zulma, sada možemo čitati Zvezdu Apsint - poslednji nedovršeni i neobjavljeni roman velikog haićanskog pisca Žaka Stefana Aleksija (1922-1961). Obožavan i od savremenika i od naslednika, Aleksi je mit karipske i svetske književnosti. Pisac blizak Luju Aragonu i Emeu Sezeru, koji se sreo sa Mao Cedungom, Ho Ši Minom i Ernestom Če Gevarom, umro je na Haitiju uhvaćen u vrtlog diktature Fransoa Divalijea,
