I to je (bio) Balkan: Kafana kao utočište
Vesti online 06.07.2017 | Vesti
Čežnja za prvom ljubavi, lepom Milom, nikako nije napuštala Đuru Jakšića. Samo mu je sunce na ovom svetu sijalo, a noć ga je u isto vreme i privlačila i plašila, pa su tako nastali i čuveni stihovi: "Kao zlatne toke krvlju pokapane, dole pada sunce za goru, za grane. I sve nemo ćuti, ne miče se ništa, to najbolji vitez pade sa bojišta!" Za njega je nastala tama, večita ponoć u kojoj su samo mrtvi mogli da ga razumeju.
Pošto je ostao bez mlade krčmareve kćeri, Đuri je kafana postala najvernije prebivalište i utočište od svih životnih nedaća. Tek kada je veliki pesnik i slikar umro, u njegovoj zaostavštini našlo se jedno pismo. To je bio testament prevelike i večite pesnikove ljubavi, koja ga nije napuštala do smrti, ali i optužba varljivom ženskom srcu. U njemu se najbolje vidi koliko mu je Mila bila neostvaren san. Ona je u to vreme već postala glumica, pa u
