Radio sam na trafici u Beogradu i nikome ne želim tih bednih 30 hiljada
Noizz 29.07.2017 | Noizz.rs
Muka nas natera na svakojake stvari, kad novčani izvori presuše, počinje borba za goli život. Život u kom većina nas preživljava, u Srbiji retko ko zapravo živi. Rada se ne treba stideti, sve dok nam je savest mirna a obraz čist, svaki posao je za ljude. Jeste, ako su ti ljudi najveći neprijatelji pa im želiš zlo i pošalješ ih da rade, na primer, u trafiku. Kome bi to poželeo, majke ti? Najgora stvar je što sam ja zapravo svojevoljno otišao da se prijavim, ne bih li se osetio društveno korisnim. Zima traje
"Da, a mogu i da radim na trafici", odgovaram. Smejemo se (ja ga u mislima bacam sa vrha hotela Slavija) i rukujemo, zvanično sam dobio posao. Javljam majki, ona sva srećna, imaću 30 i kusur hiljada platu, radim skoro sve vreme treću smenu i konačno kreće nešto da se dešava. Sve kul, sija sunce cvetaju ruže, o bože hvala ti na tako divnom poslu. Prvi dan obuke, dolazim na trafiku u 22h da pratim šta i kako. Odmah u startu skontam da čovek
