Poverljivo iz Tokija: Kako sam se izgubio u prevodu
Nedeljnik 13.08.2017 | Piše: Branko Rosić
U Tokiju bukti život koji stoji nasuprot svim stegama, stresu, manjku stambenih kvadrata, koji se otklanjaju bilo dobrim provodom, francuskim sobaricama, rentiranjem mačaka, karaokama, postankom junakom mange. Priznajem, lakše je sa jenima i svim tim standardom lečiti probleme. U Srbiji, s dinarima, ostaje ti da traćiš život na internet forumima, ili da čekaš "migove" koji će jednom možda i doći
Sinoć sam se po ko zna koji put uhvatio filma "Izgubljeni u prevodu". Ponovo sam pročitao tekst koji preporučuje taj film i u njemu je stajalo: "Drama istražuje teme kao što su usamljenost, otuđenje, nesanica i kulturni šok u ambijentu modernih japanskih nebodera." Prošle nedelje, u kotlini japanskih nebodera u distriktu Šibuja u Tokiju, krenuo sam da proučavam kulturni šok, nesanicu i otuđenje, ali sam svuda nailazio na neodoljivu slatkoću -
