Istina o životu koju sam skapirala posle samo sat vremena na salsi
Noizz 04.09.2017 | Noizz.rs
Znate one devojke koje u klubu đuskaju tako da režu vazduh oko sebe, a frajeri ne mogu da odvoje pogled od njih? E, pa nikad nisam bila ta cica. Moje najbolje plesne pokrete videlo je samo moje ogledalo, a takav sam tip da se nikad ne bih usudila da ih slobodne pustim u svet. Zato sam poslednjih godina vrlo odlučno odbijala pozive drugara da dođem kod njega na časove salse. Kako sam samo pogrešila...
„Pobedili smo, sad moraš da dođeš na žurku i da pišeš o nama!“ pozvao me je Aca odmah posle Evropskog prvenstva u Štutgartu. Čovek je bio van sebe od sreće, a ja sam znala da mi ovaj put nema vrdanja. Salsadrome, here I come. Dolazim u Dorćol Platz oko 11 uveče, posle napornog dana na poslu. Nije mi ni do čega, a kamoli do plesa. U fazonu sam da popijem jedno pivo, proćaskam sa Acom i iskoristim gužvu da pobegnem neprimećena. Međutim, sudbina je
