Koča Popović, Hemingvej i ja u Kataloniji: Zašto je rat u Španiji bio poslednji romantičarski sukob
Nedeljnik 10.10.2017 | Piše: Marko Prelević
Još mentalnih slika kao ona iz kakve birtije u Saragosi ili Marbelji: Koča i Peko i Kole Nađ i Pera Drapšin i Žikica i ja delimo jednu koru hleba, onda sevaju meci i čuju se fašistički tenkovi i štekću nemački mitraljezi. Rez, i beg, i Marko Orešković pravi poslednji zapis sa granice sa Francuskom, gde svi bežimo posle pobede nacionalista: "Stegao sam srce i ćutke zakoračio preko granice. Okrenuo sam se. Doviđenja, Španijo, zemljo koja si mi prirasla srcu kao da si moja rođena domovina..."
Zamislim se u poslednje vreme, dok sa ekrana govore o Kataloniji i Kastilji i Barseloni i Madridu, zažmurim i skoro da sam tamo. Za šankom se klati Ernest Hemingvej, taj stari hedonista, i nešto ozbiljno laže konobaricu, o nekim zvonima koja su mu na umu. U ćošku sveže trebljen od vaški koje mu još od Pariza i Londona nisu dale mira, olovku grize Džordž Orvel i onda ti uhvati pogled, pa me naglas pita gde je Manuel Gonzales, i gde je Pedro
