Dostojno Konstantinovića

Moj prvi i do sada jedini tekst o Radomiru Konstantinoviću objavio je – neposredno posle Konstantinovićeve smrti – upravo Cvetićaninov Danas pod naslovom „Moj najbolji prijatelj Rade“. U jednoj od njegovih završnih rečenica istakao sam „da imam jasnu svest o njegovom bezmernom doprinosu kulturi i istorijskom samoosvešćivanju srpskog naroda, i ne samo njega. I o tome da će značaj toga dela biti utoliko veći što vreme bude više odmicalo“. Taj se