Шта је Алиментациони фонд у Србији и које су замерке

Када постоји Алиментациони фонд, држава из њега плаћа издржавање детета, а касније наплаћује дуг од родитеља дужника.

BBC News 23.06.2025 | Јелена Субин - ББЦ новинарка

Она је успешна пословна жена.

Мајка тринаестогодишњег дечака.

Веровала је и да јој је приватан живот исто тако успешан.

Ту је, каже, погрешила.

„Били смо складна породица или сам бар ја тако мислила, све док син није напунио пет година.

„Није било много ружних речи, једноставно се покупио и отишао.

„После неколико месеци званично смо се развели и добила сам старатељство над дететом&qуот;, прича Ивана* за ББЦ на српском.

У почетку је отац сина виђао редовно, а онда све ређе и ређе.

Новац за њега никада није слао, а Ивана је желела да избегне адвокате и судове.

Сматрала је да јој његов новац није потребан.

Према попису из 2022. године, у Србији око 320.000 жена и око 90.000 мушкараца самостално брине о деци.

„Око половина од овог броја има проблем да од другог родитеља наплати алиментацију.

„У тим случајевима новац се уопште не уплаћује за децу или постоје велика кашњења&qуот;, рекла је Татјана Мацура, министарка без портфеља задужена за родну равноправност, за ББЦ на српском.

Алиментација је обавеза издржавања родитеља према детету, чија се висина одређује судском одлуком или споразумом и представља облик законског издржавања малолетног, а у одређеним условима и пунолетног детета.

Неплаћање алиментације је и сада кривично дело, за које је запрећена и затворска казна.

„Многи родитељи, међутим, не желе да туже партнера, како не би продубљавали проблем&qуот;, каже Јована Ружичић из непрофитне организације Центра за маме за ББЦ на српском.

Скупштина Србије усвојила је недавно закон о оснивању права из Алиментационог фонда који би, сматрају законодавци, бар донекле требало да реши проблем и натера несавесне родитеље да измирују обавезе.

Убрзо после усвајања, за који су гласали и представници власти и опозиције, појавиле су се прве критике закона уз тврдње да би дугови родитеља који не плаћају алиментацију могли да падну на терет детета.

Предвиђено је да из Алиментационог фонда држава плаћа издржавање детета, а касније наплаћује дуг од родитеља дужника.

Шта се међутим дешава када родитељ премине - да ли његови дугови долазе на наплату детету наследнику које је било ускраћено за алиментацију?

Док министарка без портфеља Татјана Мацура каже да то неће бити случај, поједине организације прибојавају се управо таквог сценарија.

„Жене које се нама јављају су, сад већ, у страху од могућности да ће њихова деца у будућности враћати те износе&qуот;, рекла је Јелена Ружић, из Женског удружења колубарског округа, за Н1.

Алиментациони фонд већ постоји у земљама региона, међу којима су Хрватска, Словенија и Црна Гора.

Шта је Алиментациони фонд?

Ilustracija — Када родитељи зарате дете увек испашта

Алиментациони фонд је механизам заштите који обезбеђује издржавање детета када родитељ који је на то обавезан не плаћа алиментацију, наводи се у предложеном закону.

„У Шведској, алиментациони фонд постоји од 1938. године и они су зачетници у заштити права деце после развода.

„Када је уведен у земље региона значајно се смањио број дуговања према деци, мања су и кашњења, а повећана је одговорност родитеља&qуот;, каже Мацура за ББЦ на српском.

Када родитељ не плати алиментацију два месеца, аутоматски се покреће систем исплате преко Алиментационог фонда.

Тако ће родитељ дуговати новац држави, а не детету.

„Држава је преузела на себе најпроблематичнију ствар, а то је наплата.

„То ће натерати више родитеља да плаћају издржавање на основу судског решења и висине алиментације&qуот;, каже Јована Ружичић.

Највећи број родитеља који имају овај проблем су мајке, што не значи да нема и очева који чекају алиментацију за децу, додаје.

„Идеја је добра, треба је реализовати, али свеобухватно како би се обезбедило да буде одрживо&qуот;, рекао је Драган Вулевић, специјалиста за социјално право за Радио-телевизију Србије.

Наплатити неплаћене алиментације није увек једноставно, каже.

Требало би одредити највиши износ издржавања који би се исплаћивао из фонда, али и најнижи да то на крају не испадне социјална помоћ, каже Вулевић.

Шта је спорно у закону?

Ако родитељ дужник премине, „за испуњење потраживања Републике Србије одговарају његови наследници до висине вредности наслеђене имовине&qуот;, наводи се у члану 10 закона.

У теорији, то значи да би дете које није примало алиментацију од родитеља, већ из државног фонда, на крају имало обавезу да држави тај новац и врати.

Министарка Татјана Мацура рекла је међутим да „ако родитељ који не плаћа алиментацију поседује било шта - имовину или зараду - још за живота дуг ће му бити наплаћен&qуот;.

„Ако нема имовину или зараду од које јавни извршитељ може да надомести дуг, свакако нема шта ни да остави у наследство детету - ни имовину, али ни дуг&qуот;, рекла је она, преноси Н1.

„Дете није обавезно да прихвати наследство, па самим тим ни дугове свог родитеља&qуот;, додала је.

Ако прихвати, остаје могућност да ће то наследство бити мање јер ће из њега држава наплатити потраживања за неплаћену алиментацију.

„Нисмо писали закон с намером да деци нанесемо штету и ако се било шта у пракси покаже као лоше, закон ће се мењати у најбољем интересу детета&qуот;, каже Мацура.

Када је страх јачи од правде

Уколико неко не плаћа алиментацију може кривично да одговара.

За то је запрећена новчана казна или затвор до три године.

Током 2021. године због неплаћања алиментације поднето је 1.795 кривичних пријава, а у затворе је послато 123 људи.

„Механизам који омогућава родитељу да реши проблем неплаћања алиментације постоји, али се ретко кад користи у пракси.

„Родитељ може да поднесе кривичну пријаву у случају неплаћања, али често постоји страх да у неким новим околностима не дође у лошију ситуацију од тренутне&qуот;, каже Мацура.

Има жена које то не раде јер желе да што пре ставе тачку на пропали брак, попут Иване.

„Није долазило у обзир да подносим кривичну пријаву против дететовог оца, јер сам хтела да завршим развод&qуот;, каже Ивана.

Како родитељи избегавају алиментацију?

Поједини родитељи су спремни да дају отказ и да раде „на црно&qуот; само да не би плаћали алиментацију.

„Да би то постигли они се договоре са послодавцем, па се фиктивно одјаве, одлазећи тако у црну зону и формално постају незапослени.

„Некада се договоре и да им послодавац на папиру умањи праву зараду, тако што један део добију на рачун, а други у кешу&qуот;, каже Мацура.

Последице таквих одлука осети искључиво дете, додаје.

Осим што дају отказ на послу, прибегавају и другим потезима да избегну плаћање, као што је прикривање власништва над имовином и некретнинама, како извршитељи не би могли да је заплене.

„Некад ми можда буде жао што бивши супруг не плаћа алиментацију, јер су то ипак дететове паре.

„Мени не треба ништа, али се и даље не усуђујем да улазим у ту правну битку&qуот;, прича Ивана.

*Име је промењено због заштите детета.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук