Jagoš Marković: Ima još pametnih ljudi, ima ukusa, ima stida i obraza
Nedeljnik 13.11.2017 | Piše Dimitrije Đurić
Jagoš Marković godinama se kreće svojom mišlju uprkos svim vetrovima koji su duvali i koji sad duvaju, od nacionalističkih do demagoških i populističkih, idući samo uz onaj jedan - mediteranski koji ga i sam prati, od Njegoševe ulice u Podgorici do brojnih beogradskih adresa na kojima stanuje lepota - koliko pozorišna, toliko i ljudska. Na tom vetru, svaki zvuk čuje pojačano, a na premijerama, kojih je do sada bilo više od četrdeset, ume da čuje i različite aplauze: "iz zahvalnosti", "na trud", "na minuli
Pod pretpostavkom da se, kao u novinarskim školama, na pozorišnim akademijama uči ona dobra, stara zanatska tehnika da nema boljeg početka - nekog novinskog teksta ili dramskog scenarija - od onog pravog, drama o pozorišnom reditelju Jagošu Markoviću koja bi počela rečima glumca Miše Žutića, verovatno bi dobila najvišu ocenu. One glase: "Miloš Crnjanski najavio je Andrića rečima: 'Ivo est arrive!', a ja kažem: 'Jagoš est arrive'." Bilo je to
