Biti budista u Srbiji

Rano jesenje jutro. Izmaglica skriva reku od pogleda. Vazduh je pun mirisa kiše koja je noćas padala. Sve je žuto i zlatno. Kristalno čist zvuk zvonceta para tišinu. Čuje se ritmičko recitovanje. Zvuk se pojačava kako se približavam ulazu. Jezik je nepoznat, melodičan. Iznutra se širi miris sandalovine. Po ulasku, pogled mi privlači skromni budistički oltar ukrašen cvećem i voćem. Ispred oltara sede dva monaha sa Dalekog istoka, iza njih ljudi