Ljubomir Živkov: Priča o crvenom vrapcu
RTV 09.12.2017 | RTV
FARKAŽDIN - Ptice sam odmalena, a tako je i sad, delio na one koje stalno viđam, i na one koje mi se retko ili nikako ne ukazuju: jedne večeri sam u pocrneloj i staroj slami iznad šupe, iskrzanoj kao iznošena šubara, ugledao sovu, ne zna se ko je koga više poplašio, bila je možda samo na privremenoj čeki, da u polutami svojim infracrvenim očima ugleda miša kako nesmotreno izlazi ispod kamare žita, viđao sam sokola, ali ne u letu, ni u smrtonosnom po plen spustu, nego uvek nepomičnog: glava učesnika
U krošnji kajsije i u vinjagama ispredkuće večito su bili vrapci, leti bi, kao da imaju gudala i dirigenta, pevali ćij-ću, ćij-ću, tako brzo, i ujednačeno, kao da neko žustro čisti avliju, ili da metlom vodu iz šarampova odlučno tera na sokak; na tavanu i krovu su kao viša i elegantnija klasa obitavali golubovi, sa raznobojnim prelivima na gušama kakvi će se tek pojaviti na postavama italijanskih mantila. Naši su golubovi bili nad štalom, imali