Arhiva » Vesti » BK TV 13.01.2018

Večeras dočekujemo pravoslavnu Novu godinu, a evo koji praznici nas očekuju u januaru i koje običaje treba ispoštovati

BK TV subota, 13. januar 2018.  |  BKTVNews/M.B.B.

Kada otkuca ponoć, prema Julijanskom kalendaru počinje Nova godina, koja se u našem narodu naziva i Mali Božić.

PRAVOSLAVNA NOVA GODINA

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju tri praznika - početak pravoslavne Nove godine, Obrezanje Gospoda Isusa Hrista i Svetog Vasilija Velikog.

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

SVETI VASILIJE VELIKI, 14. JANUAR

Sveti Vasilije Veliki bio je arhiepiskop kesarijski i u spomen na ovog velikog pobornika pravoslavlja, Crkva je sačuvala mnoga njegova dela kao i liturgiju nazvanu po njemu, koju je Sveti Vasilije napisao. Ova služba služi se deset dana u godini, 1. januara, uoči Božića i Bogojavljenja, u toku Velikog časnog posta, osim Cvetne nedelje, na Veliki Četvrtak i Veliku Subotu.

Foto: Wikimedia

Vasiljevdan se kod Srba slavi kao krsna slava, a kod Grka i Rusa kao imendan. U nekim krajevima Hercegovine sačuvan je običaj paljenja ostataka badnjaka, a u mnogim srpskim krajevima običaj je da na današnji dan domaćica mesi pogaču "vasilicu", u većini krajeva od kukuruznog brašna.

Pored Nove godine i Vasiljevdana, Pravoslavna crkva 14. januara proslavlja i Obrezanje Gospoda Isusa Hrista. Ovog dana praznuje se obrezanje po telu Gospoda i Boga i Spasitelja Isusa Hrista. Osmog dana po svom rođenju Gospod je blagovoleo je da bude obrezan, da bi ispunio Zakon. "He dođoh, reče, da ukinem zakon, nego da ispunim". Tom prilikom nadedoše mu ime Isus kako je i blagovestio arhangel Gavrilo Majci Božjoj.

Ljudi pre svega: Podvizima srpskih lekara dive se širom sveta

KRSTOVDAN, 18. JANUAR

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 18. januara slave Krstovdan. Taj dan praznuje u spomen Hristovog krštenja, a ovaj praznik je i dan posvećen svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu. Običaj je da se tog dana ljudi pozdravljaju rečima: "Hristos se krsti" i "Vaistinu se krsti".

Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.

U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos.

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje. Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja. Sutradan, na Bogojavljenje, voda se osvećuje van hrama, na rekama, ili drugim otvorenim mestima.

Posti se strogo i to na vodi, prvi put posle Božića, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika.

Po narodnom verovanju, vetar koji duva na Krstovdan, najčešće će duvati tokom godine. U nekim krajevima postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu. Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.

NjIH VOLI CELA SRBIJA: ONI NAS USREĆUJU cele godine, a OVO SU MOMENTI koji su NJIH RASPLAKALI!

BOGOJAVLJENJE, 19. JANUAR

Srpska pravoslavna crkva 19. januara slavi Bogojavljenje, praznik krštenja Isusa Hrista kojim je počela njegova misija hrišćanske propovedi. Na Bogojavljenje, prema našem narodnom običaju, vernici se pozdravljaju sa "Bog se javi", a odgovara se sa "Vaistinu se javi".

Sveti Jovan krstio je u reci Jordanu Isusa Hrista i tog dana bilo je prvo objavljivanje tajne svete Trojice - Oca, Sina i Svetog Duha, i prvo ustanovljenje osnovnih simbola hrišćanske vere. Duh Sveti sišao je na Hrista i čuo se glas Boga Oca "Ovo je Sin moj ljubljeni, njega poslušajte"!

Foto: Wikimedia

U pravoslavnim hramovima, na ovaj praznik se osveštava bogojavljenska voda koja se smatra lekovitom i zaštitnom vodom.

Verovanje u narodu je da se na Bogojavljensku noć, tačno u ponoć, otvara nebo, i da tada treba pogledati u nebo i pomisliti želju, koja će se ostvariti.

Takođe, veruje se i da vreme na Bogojavljenje predskazuje kakvo će vreme biti cele godine. Ako bude jak mraz ili pada sneg, godina će biti rodna, a biće sušna ako bude vedro. Godina će biti sa mnogo padavina i poplava ako taj dan bude kišovit.

Na Bogojavljenje širom Srbije organizuje se plivanje za Časni krst.

SVETI JOVAN, 20. JANUAR

Srpska pravoslavna crkva i vernici 20. januara slave Svetog Jovana Krstitelja, poznatog i pod imenom Jovan Preteča. Jovanjdan je praznik u nizu bogojavljenskih praznika jer je Sveti Jovan Krstitelj na reci Jordanu krstio Gospoda Isusa Hrista.

Foto: Wikimedia

Ovaj praznik se slavi dan posle Bogojavljenja, kao sećanje na Krštenje Isusovo i ulogu svetitelja koji je pripremao narod za veru.

"Ja vas krštavam vodom, ali onaj što ide za mnom jači je od mene. On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem", reči su Svetog Jovana koji je krštavao narod u reci Jordan. Na pravoslavnim ikonama Sveti Jovan je najčešće predstavljen sa krstastim štapom u levoj ruci i napisom "Pokajte se, jer je blizu Carstvo nebesko".

U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Sveti Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.

Praznik Svetog Jovana Krstitelja veliki broj porodica slavi kao krsnu slavu, i ovog svetitelja uz Svetog Nikolu i Đurđevdan, Srbi najčešće praznuju.

Ona nije dozvolila da je hendikep obeshrabri u životu: "Kolica nisu prepreka, uvek stignem gde hoću"

SVETI SAVA, 27. JANUAR

U srpskim pravoslavnim hramovima 27. janauara proslavalja se spomen na osnivača Srpske pravoslavne crkve. Sveti Sava bio je prvi srpski prosvetitelj i tvorac srpske crkvne samostalnosti. Bio je najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje. Kršten je kao Rastko, a kada se zamonašio na Svetoj gori uzeo je ime Sava. Njegovim ustoličenjem za arhiepiskopa 1219. godine utemeljena je i autokefalna Srpska pravoslavna crkva.

Sa ocem Stefanom, koji je zamonašen kao Simeon, osnovao je manastir Hilandar i izgradio još 14 manastira, zbog čega je ostao zabeležen kao ktitor prve srpske duhovne zajednice na Svetoj gori. Sava je preminuo 1235. godine u bugarskom gradu Trnovu.

Foto: Wikimedia

Knez Miloš Obrenović je 1823. godine odlučio da se Dan Svetog Save obeležava kao školska slava u Srbiji.

Sveti Sava je ustanovljen kao školska slava na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja u Kragujevcu, 2. januara 1840. godine, odlukom Sovjeta Knjaževstva Srbskog i iste godine proslavljan u Kragujevcu i Beogradu.

U odluci Popečiteljskog presvještenija predstavnici državne i crkvene vlasti propisali su da se Sveti Sava proglašava za patrona svih naših škola i da se od tada mora svečano proslavljati.

Veruje se da gde je sv. Sava dotakao štapom kamen, tu se pojavljivao izvor sa lekovitom vodom, ο čemu svedoče brojni nazivi lekovitih izvora sa njegovim imenom, kao što je onaj kod manastira Savinac u takovskom kraju, ili Savinac kod Užičke Požege. U Čačku, majke koje imaju decu školskog uzrasta, spremaju danas žito.

Sasvim lična priča: Ovako sam slavila Božić sa svojim dedom patrijarhom Pavlom

Izvor: BKTVNews/M.B.B.


Objavljeno na sajtu bktvnews.com »


Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog  

Ključne reči

Nova godina Tanjug Božić

©2018 Netmark d.o.o.