И то је (био) Балкан: Пасина прича
Вести онлине 15.01.2018 | Вестионлине
Прву праву љубав, комшиницу Пасу са којом је одрастао, Бора Станковић никад није заборавио. Говорио је у својим делима: "Беше му се упила у памет и у крв, па није могао да замисли себе без ње". Откада је оставио родно Врање, живео је мучећи се и носећи у себи свој чувени "жал за младос", ону "закопану љубав, проћердан живот и вечиту тугу за нечим".
Управо је та несрећна љубав према Паси надахнула Борину прозу. Творац газда Миткета и Младена, ефенди Мите и Хаџи Томе, Томчета и Тонета у ствари је поклањао себе и своју љубав књижевним ликовима, дајући најјаснији пример како љубав према жени утиче на уметничко стварање. Паса, комшиница и тајна љубав Борисава Станковића, била је већ остарела када је разговарала с једним београдским новинаром. Није признала да је "водила љубав" са
